Песма

  Опет је осећам у себи Гомила се и пупи истоветно нараста и дроби сваким удахом ил покретом горопадно разиграна и заводи и одбија Час се осмехује Час звечи Ритмом ме мами Опхрвава дан Урезује генима неке чудне слике С унутрашње стране усана Тетовира поглед Док исијава расцвалим бојама ужегли мирис таворења Осећам је под... Continue Reading →

Путоказ

Немеривши време, мада, одбројавајући подробно сваки сат, дан, годину, покушавао ју је завести, испрва лаганим њихањем лахора по ободима безобразно откривене коже, затим нијансирањем слогова међ две станке од издаха, ропотом удаха од премора дана, па све до заборава и обзорја када јој се наново нада. - Колико сам пута само одустао?! - Колико би... Continue Reading →

Ne kajem se

    Eto ne umem da se kajem, ne stoji mi lepo. Preusko il preširoko mi je oko vrata, pretesno u struku. Boje kajanja su isprane, bezlične, ma zemljane. A porubi neravni. Vise froncle i odrpani konci sa njih. Predugačko je, lako je saplesti se. Ništa ne sakriva, ništa ne otkriva. Ne stoji mi lepo... Continue Reading →

Лаж

  Истакала се кап по кап заузимала како простор тако и време раздражљиво натапала једно по једно до окна до дна до судњега и мртвила Халапљиво су је гутали кидали и размножавали ко икону целивали у њој се огледали уздизали клањали а души душу отимали да би опет само њој веровали Поробљавала је видеће обешчашћавала... Continue Reading →

Lovina

  Zaudara mi noć na nedostajanje Opih se senima što rđavoj svetlosti Dadoše strast Od alkohola pogled utrnuo Na ćošku iz kog izađoh ti NeDraga NeMila Dovoljan nepogled da se preinačim U neku tamo Od koje ni pauk mrežu satkao nebi Al kada si mi Ti tako ispod pogleda Topim sve zidove Rušim sve smernice... Continue Reading →

Opsena

  Samo si serab što nastanio se u oku ovom Pogled koji hteo je baš to da vidi Igrač na žici dodira željan Arlekin ljubavi predan Samom sebi neveran Samo sam udah što ljubio je nedra Ona pred kojom hrabrost se preda Odraz svega onog što ne treba Ma tamo neka druga žena Bili smo... Continue Reading →

Krinka

  Krvlju Sna ispredam tu moć magičnix krugova Taj bezdan otkucaja Taj bezvazdušni prostor prevara Krinka na licu sada je nova Maska je opet na svoje mesto sela Ko Ludačka Kraljica Glumačkog umeća Atex je moja Boginja Na krilima Belog Anđela oči mi umila Tom vodom me je napojila Istinitom laži zdrobila Krvavim slovima ispisujem... Continue Reading →

Дугме

Премеравам слова Бројим прореде Тежином удаха издах задржавам Несмотреношћу лаж још једну покопавам Лажем себе да жмурим јаче Да невидим дубље Лажем себе да могу, умем и знам А слаба сам Јер, ова последња ме је разнела Ко мемљивог црва сатрла Јаловом опет јалову учинила Па ми је и сваки трептај осуда А мисо ух... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Горе ↑